loading-img

Plamenjaca vinove loze – Plasmopara viticola

POJAVA, RASPROSTRANJENOST , ŠTETE


Plamenjača vinove loze pojavljuje se u svim delovima sveta gde se ona gaji. Jedna je od najštetnijih bolesti ove gajene vrste.
U kišnim godinama štete od plamenjače mogu biti značajne uz smanjenje prinosa i do 100% kada bolest napada lišće, pa i grozdove.

SIMPTOMI BOLESTI


Plamenjača vinove loze napada sve zeljaste delove biljke: lišće, cvasti, lastare i bobice. Kao najraniji simptom na licu lista se primećuju kružne zelenožute krupne „uljane“ pege. Na naličju lista se za 2-3 dana u okviru pega stvara bela prevlaka uz pomoć koje se ova glivica razmnožava.
Zaraženo lišće opada i negativno utiče na sazrevanje lastara i grožđa. Lišće je najosetljivije krajem maja i početkom juna i pri kraju vegetacije.


CIKLUS RAZVOJA


Plamenjača prezimljava u opalom lišću
Prenosi se kišnim kapima i vetrom u proleće kada je temperatura iznad 11°C i kišni period traje 2-3 dana
Zaraza nije moguća dok list ne dostigne prečnik 2cm, odnosno kada je dužina lastara 10cm.

MERE ZAŠTITE


Zaštita od plamenjače vinove loze vrši se isključivo hemijskim putem. U tu svrhu se koriste preparati na bazi aktivne materije: preparati na bazi Bakra (Nordox 75 WGKocede 2000Neoram 37,5 WG), Mankozeba (Prevent 80WP), Folpet (Solofol), Fosetil aluminijuma (Fossal 80 WP, Fostaonic), Fosetil aluminijum+folpeta ( Mikal Flesh), Metalaksil+Mankozeba (Ridomil MZ, Supernova, Alijansa), Cimoksanila (Cymbal), Valifenalata (Valis M), Cimoksanil+Mankozeba ( Profilux, Viloksan), Cimoksanil+Famoksadona (Sphinx MZ), Cijazofamida ( Mildicut ) ...

NAPOMENA

Zbog šteta koje nanosi ova bolest, njenom suzbijanju se mora prići kranje ozbiljno.
Tretmane treba izvoditi preventivno pre pojave uslova za zarazu (pre kiše). Učestalost tretmana zavisi od preparata koji se koriste, rasporeda padavina i faze razvoja biljke.
Najosetljivija faza je cvetanja i intenzivnog porasta lastara. U tom periodu (naričito oko cvetanja) se nesme ništa prepustiti slučaju.

napisao: vinar