loading-img

Pepelnica vinove loze – Uncinula necator

POJAVA, RASPROSTRANJENOST I ŠTETNOST


Pepelnica je pored plamenjače najštetnija bolest vinove loze. Bez zaštite od pepelnice proizvodnja grožđa nije moguća.
Iz Amerike je preneta u Evropu, a u Srbiji se prvi put sreće 1903. godine.


SIMPTOMI BOLESTI


Bolest se razvija na svim zeljastim delovima biljke, ali štete su najveće na bobicama. Prvi simptomi se primećuju na mladim listovima u vidu belosivih pepeljastih prevlaka na licu lista.
Zaražene bobice su pokrivene sivom prevlakom, mlade bobice pucaju, suše se i opadaju. Starije zaražene bobice mogu imati duboke pukotine skroz do semena. Kada su zaraze jake, grozdovi mirišu na pokvarenu ribu.


CIKLUS RAZVOJA


Bolest se javlja od ranog proleća do kasne jeseni.
Pepelnica prezimljava ispod ljuspica obolelih okaca ili u kori stabla vinove loze. Blage i tople zime omogućavaju uspešnije prezimljavanje ove bolesti.
Toplota je osnovni faktor za razvoj pepelnice, bolest počinje da se razvija u proleće pri temperaturi oko 5-6°C. Kišovito vreme negativno utiče na razvoj bolesti.


MERE ZAŠTITE


Jedna, ali ne tako efikasna mera zaštite je fizičko uklanjanje i spaljivanje zaraženih lastara nakon rezidbe.

Hemijske mere borbe su najznačajnije. Zaštita se sprovodi preparatima na bazi: Sumpora (Cosavet 80 DF, Microthiol disperss), Miklobutanila (Foton), Penkonazola (Topas 100EC, Token 100 EC) , Propikonazola (Tilt 250 EC, Tenor 250 EC), Azoksistrobina (Quadris, Exacta 250 SC), Kvinoksifen ( Crystal 250 SC), Piriofenon (Kusabi 300 SC)...
Jako zaražene biljke nakon rezidbe treba oprskati 0,3% rastvorom kalijumpermanganata.


NAPOMENA


Veoma ozbiljna bolest vinove loze. Kada je primetite u vinogradu vi ste najverovatnije izgubili bitku protiv nje u toj sezoni. Mi se protiv nje borimo dok je ne vidimo od samog početka vegetacije. Ako uspemo da ne dozvolimo pepelnici da udje u vinograd do posle cevetanja, veliki su izgledi da smo je pobedili u tekućoj sezoni.

napisao: vinar