loading-img

Crna pegavost (ekskorioza) - Phomopsis viticola

POJAVA, RASPROSTRANJENOST I ŠTETE


Crna pegavost vinove loze je jedna od najstarijih bolesti ove gajene biljke. Rasprostranjena je u svim vinogorjima sveta.
Bolest pričinjava velike štete na vinovoj lozi jer dovodi do propadanja lastara, sušenja grozdova i izumiranja čitavih biljaka. Velike infekcije ove bolesti se ostvaruju kada za vreme otvaranja pupoljaka bude kišno vreme. Oboleli lastari slabo dozrevaju, i tokom zime lako izmrznu.


SIMPTOMI BOLESTI


Bolest je lako uočljiva na lastarima u rano proleće koji se razlikuju po boji kore. Boja lastara je sivobela sa crnim tačkicama. Obolela kora se lako odvaja od drvenastog dela. Na zaraženim lukovima razvijaju se samo vršni pupoljci.
Zaraženo lišće ima hlorotične pege koje su raspoređenje oko glavnog nerva.


CIKLUS RAZVOJA


Bolest se razvija pri velikoj vlažnosti vazduha u proleće iz pukotina na kori i kišnim kapima se rasejava na susedne čokote. Najosetljiviji su lastari od razvića do pojave 3-4 lista.


MERE ZAŠTITE


Osnovna mera zaštite je da se pri sadnji koriste zdrav sadni materijal, zatim odstranjivanje obolelih lastara nakon rezidbe.
Od hemijskih mera najznačajnija je zaštita preparatima na bazi aktivnih materija:Bakra ( Nordox 75 WGKocede 2000Neoram 37,5 WG),Folpeta (Solofol), Mankozeba (Prevent 80 WP), Cirama (Fitociram 75 S), Fosetil-aliminijuma ( Fossal 80 WP, Fostonic)…


NAPOMENA

Bolest koja počinje da se suzbija na samom početku vegetacije, od faze 1-2 lista tj dok su lastari 5-10cm. Obično se izvodi jedan tretman sa pomenutim preparatima. Ukoliko je u pomenutoj fazi vreme hladno i vlažno tretman obavezno ponoviti.
Često se dešava da se zenemaruju ovi prvi tretmani (zbog uštede ili ne znam zbog čega već) pa dolazimo u situaciju da kasnije samo nemoćno posmatramo posledice ove bolesti.

napisao: vinar