loading-img

Pčele i zaštita voća

Na prvi pogled pčelarstvo i zaštita bilja izgledaju nespojivo.
Na drugi pogled pčelari najčešće malo znaju o zaštiti bilja, a ljudi koji se bave zaštitiom bilja malo znaju o pčelarstvu.
I pčelarstvom i praktičnom zaštitom bilja istovremeno se bavim preko 25 godina. Imam oko hektar voćnjaka u kome su pčele. Voćnjak, u kojem se nalazi razno voće, prskam redovno, a pčele su dobro, žive i zdrave.
Ovaj tekst je nastao na osnovu iskustva sakupljenog istovremenim bavljenjem pčelastvom i zaštitom bilja.

Prskanje voća tokom cvetanja.

Umesto da se raduju cvetanju voća i tome što će biti dosta polena za bolji razvoj pčela, kako se približava cvetanje tako počinje da raste strah i zebnja da li će pčele to preživeti. I ovaj osećaj straha i neizvesnosti pčelara ne odnosi se samo na cvetanje voća, već i na cvetanje maline, uljane repice, suncokreta, semenske lucerke... Do ovog straha nije došlo slučajno. Najveće štete i najveći pomori pčela dešavaju se baš u periodu oko cvetanja biljaka. Kako do toga najčešće dolazi?
Prvo i osnovno pitanje je ZAŠTO SE VOĆE PRSKA U CVETU? Odnosno, zašto se biljke uopšte i prskaju...
Ljudi , životinje i biljke se ne razlikuju toliko mnogo koliko to na prvi pogled izgleda. Svi smo mi deo prirode i moramo joj se prilagodjavati. Postoje mnoge opasnosti koje vrebaju iz spolje sredine.Najopasnije su bolesti. Kada se ostvare neki određeni uslovibolesti zaražavajusvog „domaćina“ bilo da je to čovek, životinja ili biljka. Ako se „domaćin“ ne odbrani od bolesti - nestaje.
Koliko god da je priroda oboljevanja svih živih organizama slična, toliko je odbrana od bolesti različita. Ključna razlika izmedju ljudi i životinja sa jedne i biljaka sa druge strane je u procesu ozdravljenja jer BILJKE NE MOGU DA OZDRAVE! Ljudi i životinja mogu da ozdrave, ali biljka ne. Biljka spašava svoj život eventualnim odbacivanjem ili izolacijom svog obolelog dela. Kada se neki deo biljke razboli on najčešće postaje neupotrebljiv. Zato je biljkenajbolje prskati preventivno, pre nego što dođe do zaraze.

Kakve ovo ima veze sa pčelama i prskanjem u cvetu?

Postoje bolesti koje zaražavaju biljke isključivo u fazi cvetanja. Takva je, naprimer, Monilija. Koštičavo voće se može 100 puta prskati pre cvetanja i 100 puta posle cvetanja, ali ako se ne zaštiti od monilije baš u cvetanju gotovo je. Monilija će sigurno napraviti manju ili veću štetu, u zavisnosti od uslova za zarazu. Jabučasto voće se tokom cvetanja štiti od Venturije i još nekih bolesti.


Znači u prirodi postoje biološki razlozi zašto se voće štiti tokom cvetanja.


A da li je prskanje tokom cvetanja dozvoljeno?

Prema zvaničnoj regulativi: „Zabranjeno je prskanje biljaka tokom cvetanja NEREGISTRIOVANIM sredstvima“.
Ovo pravilo se kod pčelara i voćara tumači različito. Pčelar ovo shvata na ovaj način - „zabranjeno je prskanje u cvetu“. Voćar će ovo razumeti potpuno drugačije - „dozvoljeno je prskanje u cvetu registrovanim sredstvima“.
Sva priča oko prskanja u cvetu se svodi na jedno pitanje.

Da li postoje sredstva koja su registrovana za primenu tokom cvetanja?


Da, postoje sredstva namenjena za prskanje u fazi cvetanja i registrovana su kod nas. Ima ih preko dvadeset. To su fungicidi koji služe za zaštitu voća protiv bolesti. Nisu otrovni za pčele i do sada nisu pravili probleme.
Pa otkud onda trovanje pčela u toku cvetanja?
Iz samo jednog razloga. Zbog ljudske greške..
Koliko god da su sredstva protiv biljnih bolesti (fungicidi) vrlo malo opasni za pčele toliko su sredstva protiv insekata (insekticidi) veoma opasni za pčele.
Insekticidi su ti koji su najopasniji za pčele. Insekticidi NISU REGISTROVANI za primenu u cvetanju (osim na bazi tauflavulinata, od kojeg su se nekada pravile letvice protiv varoe).

I tu se dešavaju najveće greške. Iz neznanja ili iz nekog drugog razloga poneki voćar pomeša bezopasni fungicid sa opasnim insekticidom i oprska svoje voće u fazi cvetanja. Na ovaj način pravi trostruku grešku.

Prvo - pobio je oprašivače (najviše pčele) i tako smanjio prinos.

Drugo - neki insekticidi mogu sami od sebe da smanje oplodnju, odnosno stvaranje semenke u plodu. Takav zametak ploda otpada dve-tri nedelje posle cvetanja.

Treće – napravio je krivično delo za koje može da odgovara.

Jednostavno, treba jako paziti kada se radi sa insekticidima.

Poruka pčelarima – prskanje voća u fazi cvetanja je dozvoljeno i potrebno ali samo sa malim brojem fungicida koji su bezopasni za pčele.

Poruka voćarima – ne morate da volite pčele ali su vam one veoma potrebne. Ne koristite opasne insekticide u fazi cvetanja. Sa malo pažnje svi izbegavamo velike probleme. Ako ima mnogo rutave bube koristite insekticid bezopasan za pčele na bazi Tauflavulinata.

Postoji jedan kritičan momenat u zaštiti voća i pčelarstvu koji dolazi odmah posle cvetanja.Više trovanja pčela dogodi se POSLE cvetanja nego u samom cvetanju. Zašto?
Odmah po završetku cvetanja voćke formiraju plod. Novoformirani plod je mlad, mekan i sočan i kao takav veoma privlačan za insekte koji prouzrokuju crvljivost. Znači, odmah posle cvetanja voće se mora zaštiti protiv crvljivosti. Dobar i iskusan voćar će sačekati da cvetanje prođe i u momentu kada su insekti najopasniji upotrebiti insekticide.
Međutim, u tom periodu u voćnjacima ima mnogo korova koji cveta (maslačak, hoću-neću, mišjakinja...itd), i koji su veoma privlačni pčelama..

Prilikom prskanja precvetalog voćnjaka insekticidima protiv crvljivosti tečnost iz atomizera i sa krošnji pada na procvetali korov. Korov koji cveta postaje otrovan za pčele.Tada se dešava najčešće stradanje pčela.
Ovaj detalj većina voćara ne zna. Ni na jednom uputstvu za upotrebu ne piše da prilikom prskanja sa insekticidima u voćnjaku ne treba da bude korov koji cveta. I zbog tog detalja veoma često dolazi do pomora pčela. Ne iz loše namere, naprotiv. Većina voćara pažljivo sačeka da prođe cvetanje. Jednostavno,na korov koji cveta nikone obraća pažnju.

Poruka voćarima – u voćnjaku treba redovno suzbijati korov. Ne sme biti korova u cvetu.

Poruka pčelarima – pomozite i ovo objasnite voćarima. I uvek se setite da je većina voćara veoma korektna i pažljiva.

„Bolje sprečiti nego lečiti“ je stara mudrost, veoma primenjljiva za pčelarstvo i zaštitu bilja. Ne treba čekati da nam sredinu u kojoj živimo i radimo uređuje neko drugi. Većina ljudi, bilo da se bavi pčelarstvom ili voćarstvo samo želi da mirno i normalno živi od svoga rada. Povezujte se i dogovarajte međusobno i direktno. Nemojte da ne poznajete svoga komšiju pčelara ili voćara. Na ovaj način će se smanjiti broj slučajnih grešaka, a njih je više nego 80%.

Na kraju ovog teksta evo nekoliko kratkih saveta koji pomažu izbegavanju trovanja pčela:

1. Pre cvetanja ne bi trebalo koristiti sistemične insekticide na bazi neonikotinoida i na bazi dimetoata. Njih biljke usvoje, prenesu do cveta i cvet se otvara otrovan. Greške sa dimetoatima su česte u malinama.

2. Tokom cvetanja koristite samo za pčele bezopasne fungicide. NIKAKO INSEKTICIDE. Eventualno, ako baš mora, insekticide na bazi Tauflavulinata.

3. Posle cvetanja u voćnjaku ne bi trebalo da ima korova koji cveta.

Siniša Ilinčić, zaštitar i pčelar.